- Gradovi
- Dijalog & usluge
- Novosti
- Kutak za medije
- O nama
Tokom kovid pandemije noćni klubovi u glavnom gradu Austrije morali su da budu zatvoreni skoro dve godine. Posle toga, ta branša više nikada nije dostigla nivo od pre pandemije. Razlozi za to nisu samo povećani troškovi, već i promena u ponašanju mladih kada je reč o izlascima i potrošnji. Godine 2019. u Beču je bilo oko 670 noćnih lokala, koji su ukupno ostvarivali prihod od oko milijardu evra. Tokom godina pandemije taj broj je pao na oko 600 lokala. Iako se situacija u međuvremenu donekle stabilizovala, razlika u odnosu na stanje pre pandemije je i dalje značajna.
Tokom letnjih dana u Beču se primećuje trend da mladi sve više žele da se provode na otvorenom, na primer, na Dunavskom kanalu, u parkovima ili na Dunavskom ostrvu. Nisu se promenila samo mesta za izlazak, već i ponašanje: mladi danas piju manje alkohola i češće posežu za bezalkoholnim alternativama, zbog čega se ukupna potrošnja smanjuje, kaže Stefan Racenberger iz Udruženja noćne gastronomije. Dodatni problem je nedostatak kvalifikovanog kadra, zbog čega neki klubovi i diskoteke rade manje dana u nedelji. Nekada se izlazilo od četvrtka do subote, dok neki klubovi danas mogu da rade samo jednu noć nedeljno. Osim stručnog kadra, nedostaje i pomoćna radna snaga. Studenti su ranije činili glavni deo noćne ugostiteljske scene. Pre pandemije, u Austriji je u toj branši radilo oko 60.000 ljudi, od toga 20.000 u Beču. Mnogi su se tokom pandemije preorijentisali.
Događaji na javnim površinama
Potpuno drugačiji pristup u Beču ima projekat „Free Spaces“. U saradnji sa organizatorima događaja i Gradom Bečom, „Vienna Club Commission“ stvorila je okvir u kojem su legalni rejvovi na javnim prostorima mogući. Ove manifestacije se odlikuju neprofitnim i nekonzumerističkim korišćenjem javnog prostora, bez obaveze na konzumaciju.
Kako bi noćna ugostiteljska scena u Beču ponovo procvetala, Racenberger zahteva zajedničku strategiju kojom bi se noćna gastronomija integrisala kao sastavni deo sveobuhvatnog turističkog koncepta Austrije. „To ne pogađa samo barove i klubove“, upozorava Racenberger, „već i taksi prevoznike, dobavljače, kioske brze hrane i mnoge druge.“
