- Gradovi
- Dijalog & usluge
- Novosti
- Kutak za medije
- O nama
Naučnici u Beču uputili su apel budućoj gradskoj vladi koje bi mere zaštite klime trebalo da preduzme kako bi se grad prilagodio klimatskim promenama i predložili manje parking mesta, zamenu pola miliona gasnih kotlova, maksimalnu brzinu od 30 km/h, više biciklističkih staza, trotoara i favorizovanje javnog prevoza.
Saobraćaj uzrokuje 35 odsto, i time najviše, emisije gasova sa efektom staklene bašte u Beču, objasnio je Ulrih Let iz Odeljenja za planiranje saobraćaja i saobraćajnu tehniku Tehničkog univerziteta u Beču. Automobilski saobraćaj takođe zauzima dve trećine saobraćajnih površina, iako se samo 25 odsto putovanja obavlja automobilom. „Te površine nedostaju da bi se napravile bezbedne biciklističke staze, širi trotoari, prostor za odmor, hladovinu, kako bi Beč ostao ugodno mesto za život i u narednim, sve toplijim godinama“, rekao je Let. Grad je postavio cilj da smanji udeo putovanja automobilima na 15 odsto. Kao jednu od mogućih mera predloženo je obavezno ograničenje broja parking mesta za automobile u stambenim zgradama. „To bi istovremeno učinilo stanovanje jeftinijim“, rekao je Let. Zone sa važećim nalepnicama za parkiranje („Parkpickerl“) bi trebalo smanjiti, a cene povećati, smatraju stručnjaci.
„Opšte ograničenje maksimalne brzine na 30 km/h, osim na autoputevima i brzim putevima, značajno bi povećalo bezbednost u saobraćaju i kvalitet života u Beču, a istovremeno bi podstaklo pešački i biciklistički saobraćaj“, istakao je Let. Javni prevoz bi trebalo da ima apsolutnu prednost u odnosu na automobile, tako da bi se vozila javnog prevoza zaustavljala samo na stajalištima, a ne na raskrsnicama i u saobraćajnim gužvama.
I zgrade su uzročnici emisije štetnih gasova, u Beču oko 30 odsto, rekla je Konstanca Freh iz Odeljenja za obnovljive izvore energije Tehničkog fakulteta. „90 odsto zagađenja potiče od postojećih oko 500.000 gasnih postrojenja“, objasnila je Freh. Do 2040. godine svake godine bi moralo 31.600 gasnih kotlova zameniti sistemima grejanja iz obnovljivih izvora energije. „Da bi se postiglo povećanje stope termičke sanacije, obaveza sanacije za nestambene zgrade (poslovne zgrade, fabrike, škole, bolnice itd.), koja je postavljena prema direktivi EU, mogla bi se proširiti i na stambene zgrade“, zaključila je Freh.
