- Gradovi
- Dijalog & usluge
- Novosti
- Kutak za medije
- O nama
Bečke podzemne vode postaju sve toplije, što ima posledice po ekologiju, kvalitet vode i geotermiju. Nova studija Univerziteta za prirodne resurse i biološke nauke (BOKU) upućuje apel o neophodnosti planiranja podzemnog prostora. „Ne smemo biti ravnodušni prema onome što se dešava ispod naših nogu“, rekla je autorka studije Eva-Florina Kaminski sa Instituta za fiziku zemljišta i upravljanje vodama u okviru poljoprivrednog zemljišta pri BOKU. Rezultati studije naglašavaju značaj i potrebu za planiranjem celokupne podzemne infrastrukture i podzemnih instalacija. Potrebni su podaci o temperaturi i kvalitetu vode visoke rezolucije i koji se kontinuirano prate.
Zbog klimatskih promena podzemne vode se sve više zagrevaju. To je posebno merljivo u gradovima. U Beču je prosečna temperatura podzemne vode porasla za 0,9 stepeni Celzijusa između 2001. i 2010. godine, a između 2011. i 2020. već za 1,4 stepena. „Ovaj trend mora se hitno uzeti u obzir u upravljanju vodnim resursima kako bi se izbegle moguće negativne posledice po kvalitet vode i ekologiju“, ističe Kaminski. Temperature podzemnih voda merene su na 800 mernih tačaka u i oko Beča. U aprilu je prosečna temperatura iznosila 13 stepeni Celzijusa, a u oktobru 15 stepeni. „Kao protivmeru, preporučujemo ciljano korišćenje podzemne toplote koja je deponovana u urbanim toplotnim ostrvima za potrebe grejanja“, predlaže Kaminski.
U urbanim zonama koje su prekrivene asfaltom i betonom, prosečna godišnja temperatura podzemnih voda je viša za oko četiri do osam stepeni. Taj fenomen je poznat kao „podzemno toplotno ostrvo“. Glavni uzrok je gusta prekrivenost površine asfaltom, betonom i zgradama koje deponuju toplotu i prenose je u tlo. Dodatno, zagrevanju doprinose i podzemna infrastruktura kao što su tuneli metroa i tramvaja, podzemne garaže, kanalizacija, cevi za daljinsko grejanje i geotermalni rashladni sistemi.
